We’ve updated our Terms of Use to reflect our new entity name and address. You can review the changes here.
We’ve updated our Terms of Use. You can review the changes here.

На С​в​е​т​о​в У​б​а​в​и​н​а

by Goran Trajkoski

/
1.
Реа се раширила над мегалополисот Вие изброените пријдете да видите како смртта умира Бесни пци завиваат на царските буништа со шепи одриваат црно благородништво Вие зацарените пријдете да видите како смртта умира Бијат глуви камбани врескаат идолите ќе да ве ослободат на развратот робовите Вие издвоените пријдете да видите како смртта умира Пак и пак ви говорам вам, оддалечените. Пак и пак ве проѕивам вас, отчовечените. Вие возгордените пријдете да видите како смртта умира. Крстот коси по небо јата адски жерави јадој ќе ви посолат овие солзи последни. Вие ослепените, пријдете да видите како смртта умира.
2.
Нема ли срце, нема ли срце - на срца срцето, срце - ширини широко срце - длабини длабоко - цел свет да збере, па да е за виа гради малечко? Нема ли бел ден, нема ли ден да е над деновите, ден да е на аргатите - ден - с'лнце вишен високо ден - море ширен широко, с'лнце да запре, да стои и времето зачудено: срцето пука обрачи срцето што се отвора и шири ширно широко - целиот свет да загрне! (Коста Солев Рацин, Печал, Бели Мугри, 1939)
3.
Мислам дека сме од прв до последен потиштени од едно исто прашање. Чиниш дека е сиов овој Свет сиот Свемир како екран-платно небесно. Мислам дека сме од прв до последен потиштени од едно исто прашање. И кој ли е Тој? Ил’ дал“ се вика Бог? Што го поставил меѓу себе и нас другите. И дали е се под знак на прашање оти тегобава ме копа без да престане. И кој ли сум јас? Од каде доаѓам? И дали на овој Свет јас не му припаѓам!? според “Човекот под знак прашање“. Е. Јонеско)
4.
Банки дигнаа палати распнаа мрежи широки, банки дигнаа палати и кули танки, високи: нагоре кула висока надолу земjа длабока. (Коста Солев Рацин, На Струга дуќан да имам, Бели Мугри, 1939)
5.
Дафина 07:47
Дафина платно белеше Дафино моме, на бели Дунав, на вода, Дафино моме, силен ми Дунав дотече. Дафина ми е однесе, Дафино моме, среде во Дунав, во вода. Кога дочула мајка е, Дафино моме, плусна си две бели раце. - Дафино, ќерко, Дафино, ќерко ле мила, пушти си раце, препливај. - Не можам, мајко, не можам, мајко ле мила, рацете ми се врзани. Рацете ми се врзани, мајко ле мила, во сребренине прстени. Нозете ми се врзани, мајко ле мила, во ракитови корење.
6.
Дами и Господа! Каква радосна вест! Имате дамка црвена на пентаграмот блед. Имам ретко задоволство да ви одземам збор но ве канам да пеете во државниов хор. Life is a shadow! Дами и Господа! Да се сетиме на септември и Robespierre Life is a shadow!
7.
8.
Црнила 05:13
Црнила Четири ѕида, празнина насреде нив пустелија и се е тука немо а присутно. Врамена гробна тишина, надвор на Ломска улица сите ќе паднат на коленици... Јас убив...јас убив за...! Поглед во бескрај откинат, очи без сјај надѕираат преклани мразни прсти светлина. Врамена гробна тишина надвор на Нишка улица летаат глави како лубеници... Јас убив...јас убив за...! Слобода или смрт! (според “Црнила“, К. Чашуле)
9.
Очи црни искoпајте да гледајат не давајте, раци машки прекршете, срце лудо наранете. Угаснете и светлини! Мрак да биде - каракамен. Има, има - в темнината нешто живо пак да свети: има болка на душата, има души наранети. Болка боли - болка гори, болка пече, душа мори. А болката кога свети - тешко, тешко, тешко клети! (Кочо Рацин, 1939)
10.
Ѓурѓе 08:23
11.
Кому 02:19
12.
За сите работи што ги зацрни дали Добромир дали Богомил или Бранимир натема го... За сите зборови што одекнаа к’о камбани за сите веселби што станаа процесии... Ракоплескајте, па бакнежи да ѕвонат Насмевките низ врат да ви се сронат. За оние што си ја распослале џанам снагата пред бакалниците, на естрадата... Што петли утрински им ѕиркаат од устите со печат на срце, со нишан од натемникот. Ракоплескајте, па бакежи да ѕвонат Насмевките низ врат да ви се сронат. За сите оние што си ја продадоа сенката за мирна долина, за триесет сребреници За сите сојузи со вашите ненавидими за сослужениена јудиното бдение Ракоплескајте, па бакнежи да ѕвонат...
13.
Сношти ми дојде на сон, распашан стар епигон! А околу врат ти висеше пастрмка, на лицето ти глупава насмевка, очи ти вртеа во круг. Сношти те видов на сон, легнат на постела гол, а околу тебе мртви кокошки, заклани крави и магарици. Мисла к’о гром проблесна: Кралот е гол! Сношти те сонував пак, помислив ќе да е лош знак, а уста ти беше полна со пцости, жаби и змии ем полноглавци. Врагот ти седнал во скутот. Кралот е гол!
14.
Еднаш, тогаш некаде Сега на век - секаде Свет во вител ужасен Поразен и неогласен. Кобната илузија на портите затропа А Новиот Вавилон Како прат затрепери А од сите најславен принц на вечни еони духовен затвореник Елсинор го напушти Погледни о, чудеса! воскликна човештвото На глас сите јазици Слават ново пророштво. Да се биде или не? Сега не прашање! Колку ли безнадежен би бил Човек сам без Бог-на светов Убавина! ------------------------------------------------------------------ The Beauty of the World. Once upon a time, somewhere Now and forever - everywhere A world in а dreadful swirl Defeated and heathen The fatal illusion Beaten at the gates Тhe New Babylon Trembled like a leaf. The most glorious of all Everlasting Prince of Eon A spiritual prisoner has Left Elsinore Look! It’s a miracle! Exclaimed mankind, And every nation Hailed the new prophecy aloud! To be or not to be? That is not the question anymore! And how unfortunate would be a man without God – The Beauty of the World.
15.
16.
Тишина 04:21
Тишина, од агол до агол... Тишина, не буди го врагот во нас што спие со кревок сон. Тишина, стапка по стапка... Тишина, некој го руши мирот облечен во златна одежда од неспокој. Чекори, подземен татнеж. Пред врата демне мигот последен, за мене, за тебе, ечи злата коб.
17.

credits

released April 25, 2017

license

all rights reserved

tags

If you like Goran Trajkoski, you may also like: